Sankcije protiv Kine – Uzajamno osigurano uništenje

Amerika izaziva veliki međunarodni sukob

Sankcije protiv Kine – Uzajamno osigurano uništenje
Foto: Reuters/Thomas White

Veliki odjek u svetu izazvan je objavljivanjem 1. maja u britanskom Fajnenšel tajmsu (FT) članka pod naslovom "Kina se sastaje sa bankama kako bi razgovarali o zaštiti imovine od američkih sankcija". Publikacija izveštava o sastanku održanom 22 aprila. Događaju su prisustvovali zvaničnici Narodne banke Kine i Ministarstva finansija Kine, Kine i neki strani bankari koji rade u Kini. Od stranih banaka, pominje se HSBC, najveća banka u Velikoj Britaniji u pogledu aktive i tržišne kapitalizacije, koja ima dugu istoriju rada u Srednjem Kraljevstvu.

 Sastanak je držan u tajnosti cele nedelje, dok konačno neki insajderi britanskog lista nisu prijavili brojne detalje.

Glavno pitanje koje je razmotreno na sastanku su moguće sankcije Vašingtona i njegovih saveznika protiv kineske strane imovine, pre svega njenih deviznih rezervi. Analogijom sa tim kako je kolektivni Zapad zamrzao deviznu imovinu Banke Rusije (zvanu međunarodne rezerve Ruske Federacije) za iznos koji premašuje 300 milijardi dolara. Postavljena su pitanja o verovatnoći takvih akcija u vezi sa deviznim rezervama KNR-a i metodama rane zaštite.

Glavni detonator mogućeg rata sankcija protiv Kine zvao se Tajvan. Izgleda da Amerika namerno izaziva veliki međunarodni sukob oko Tajvana, počevši da snabdeva ostrvo oružjem za odbranu od kopnene Kine. Neki eksperti koji su se uključili u diskusiju posle objavljivanja FT-a sugerisali su da Vašington zadirkuje Peking svojom otvorenom podrškom Tajvanu kako bi ga isprovocirao da izvrši invaziju na ostrvo, a zatim zamrzao džinovske devizne rezerve KNR-a.

Rezerve su stvarno ogromne. Prema podacima Državne uprave za devizne rezerve Kine (SAFE), na kraju prvog kvartala 2022. godine, sve kineske međunarodne (zlatne i devizne) rezerve iznosile su 3.373,2 milijarde dolara. Evo glavnih komponenti ovih rezervi (milijardi dolara): deviza – 3.188,0; monetarno zlato – 121,6; Posebna prava na crtanje (SDR) – 53,2; rezervna pozicija u MMF-u je 10,5. Dakle, lavovski udeo svih rezervi (94,5 odsto) pada na devize u vidu bankarskih depozita, gotovinske valute i hartija od vrednosti denominovanih u stranim valutama. To je, prema MMF-u, otprilike četvrtina svih deviznih rezervi zemalja članica Fonda. Japan je druga najveća devizna rezerva, ali zaostaje za Kinom oko tri puta.

Kina ne otkriva sastav svojih rezervi po vrstama valuta i finansijskim instrumentima, ali svi stručnjaci jednoglasno tvrde da većinu kineskih rezervi predstavljaju hartije od vrednosti stranih izdavaoca, a među valutama preovlađuje američki dolar. Uzgred, jednom, u julu 2019. godine, Državna monetarna uprava Kine (SAFE) saopštila je da je krajem 2014. godine imovina u američkim dolarima činila 58 odsto ukupnih rezervi Kine, u poređenju sa 79 odsto 2005. godine.

Članak FT-a pruža zanimljive informacije koje delimično otkrivaju sastav kineskih deviznih rezervi. Obično se svi autori pozivaju na podatke američkog Ministarstva finansija, koje daje podatke o dugoročnim hartijama od vrednosti američkog ministarstva finansija (obveznica) kao deo međunarodnih rezervi pojedinačnih zemalja, uključujući Kinu. U tekstu FT-a navodi se vrednost takvih hartija od vrednosti u portfoliju kineskih deviznih rezervi na kraju 1. kvartala ove godine - 1,064,5 milijardi dolara. Međutim, u tekstu se navodi da zapravo portfolio američkih hartija od vrednosti u sastavu kineskih međunarodnih rezervi premašuje jedan i po puta veći od pomenutog iznosa. Druge vrste američkih hartija od vrednosti iz ovog portfolija (milijarde dolara) su nazvane:dugoročne obveznice federalnih agencija – 202,7; korporativne obveznice – 20,6; akcije američkih izdavača – 294,8; kratkoročne trezorske hartije od vrednosti – 4,2. Ukupne hartije od vrednosti - u iznosu od 522,3 milijarde dolara. pored dugoročnih američkih blagajni. I ukupno, u sklopu kineskih međunarodnih rezervi, sve hartije od vrednosti američkog porekla porasle su u iznosu od 1,586,8 milijardi dolara. Ispostavilo se da je 49,8 odsto svih deviznih rezervi KNR-a.  

A ako pretpostavimo da Kina i dalje ima rezerve u vidu valute na depozite u stranim bankama u iznosu od nekoliko stotina milijardi dolara, onda je, najverovatnije, udeo američkog dolara u međunarodnim rezervama malo verovatan da se smanjio u odnosu na onaj koji je najavljen sredinom 2019. godine (58 odsto).

Međutim, vratimo se zatvorenom sastanku bankara u Kini. Monetarne vlasti Nebeskog carstva pitale su učesnike skupa o mogućim načinima zaštite od mogućeg zamrzavanja (ili čak konfiskacije) kineskih deviznih rezervi. Ovo pitanje najavili su Yi Huiman, predsednik Regulatorne komisije za hartije od vrednosti Kine (CSRC) i Xiao Gang, koji je bio na čelu CSRC-a od 2013. do 2016. godine. Anonimni novinski doušnik je rekao: "Niko na terenu nije mogao da pronađe dobro rešenje problema... Kineski bankarski sistem nije spreman da zamrzne svoju dolarsku imovinu niti da bude isključen iz brzog sistema razmene poruka, kao što su SAD uradile sa Rusijom." FT je pokušao da sazna detalje slanjem zahteva HSBC-u, ali banka nije odgovorila na zahtev.

 Sudeći po nekim curenjima informacija, na sastanku je procenjen ne samo rizik od zamrzavanja deviznih rezervi Kine, već i verovatnoća zamrzavanja (ili čak zaplene) bilo koje strane imovine Kine. Kao i sposobnost Kine da odgovori kontra-zamrzavanjem (i zaplenama) strane imovine u kineskoj ekonomiji.

Pretnja od zamrzavanja i zaplene strane imovine Kine je veoma realna. To se može ocenjivati po tekućoj kampanji hapšenja strane imovine (uključujući finansijska sredstva) ruskih kompanija, banaka i ruskih oligarha u Evropi, Sjedinjenim Državama, Kanadi, kao i u ofšor jurisdikcijama.

Razmere mogućih zamrzavanja (hapšenja, zaplene) strane kineske imovine ne mogu se porediti sa razmerama sličnih sankcija protiv strane ruske imovine. Ako se okrenemo statističkim tabelama međunarodne investicione pozicije Ruske Federacije i KRP-a, onda prvi deo ovih tabela otkriva vrednost i sastav strane imovine zemlje formirane kao rezultat izvoza privatnog i javnog kapitala. Drugi deo otkriva veličinu i sastav strane imovine u privredi ove zemlje, formiran kao rezultat priliva stranog kapitala. Razlika između vrednosti strane i strane imovine naziva se neto investiciona pozicija zemlje. U tabeli ispod, kombinovao sam podatke za dve zemlje radi lakog poređenja.

 Rusija (krajem 2021. godine)  Kina (na kraju Q3 2021)
 Neto investiciona pozicija 

483,4

2.025,1

 Strana imovina, ukupno  

1.648,2

9.056,6

 Privatni kapital

487,1

2.468,5

 Portfolio investicije i derivacioni finansijski instrumenti

123,8

980,7

 Ostala ulaganja

406,7

2.234,4

 Rezervna sredstva

630,6

3.373,0

 Strana imovina, ukupno

1.164,7

7.031,4

 Privatni kapital

609,6

3.422,3

 Portfolio investicije i derivacioni finansijski instrumenti

279,7

2.065,2

 Ostala ulaganja

275,5

1.543,9

 Izvori: podaci Banke Rusije i Državne monetarne uprave Kine.

 Kao što vidite, vrednost sve strane imovine Kine premašuje isti indikator Rusije za 5,5 puta. Uključujući direktne investicije - 5,1 puta; portfolio investicije – za 7,9 puta; za druga ulaganja (kredite i zaduživanja) – za 5,5 puta; za rezervnu imovinu (rezerve zlata i devizu) – za 5,4 puta.

Ako Kina sprovede rat sankcijama "do poslednjeg metka" (ili npr. sprovođenjem kontrazamrzavanja i zaplene strane imovine u kineskoj ekonomiji), borba će se završiti ne u korist Kine. Na kraju, njena neto investiciona pozicija premašuje 2 triliona dolara. Kina će moći da zamrzne stranu imovinu u vrednosti od oko 7 triliona dolara. i kolektivni Zapad vredan oko 9 triliona dolara. Usd.

Čak i ako Sjedinjene Države i njeni saveznici zamrznu ili zaplene samo taj deo kineske strane imovine koja pripada zvaničnim deviznim rezervama KNR-a, onda dalja razmena sankcija više neće imati nikakvog smisla.  Eksperti porede blokiranje kineskih deviznih rezervi sa pritiskom na dugme za lansiranje rakete sa nuklearnom bojevom glavom. Posle takvog klika, neće biti pobednika. To se razume u Pekingu, to se razume u Vašingtonu. Međutim, razumevanje ne garantuje da Vašington neće pritisnuti dugme da blokira devizne rezerve Kine. 

 U tekstu FT-a pomenuli smo citate Endrua Koliera, izvršnog direktora za istraživanje kapitala Orijent u Hong Kongu. On kaže da je kineska vlada s pravom zabrinuta "jer ima vrlo malo alternativa i posledice [finansijskih sankcija SAD] su katastrofalne... Sjedinjenim Državama je teško da uvedu velike sankcije protiv Kine. To bi bilo kao uzajamno osigurano uništenje u nuklearnom ratu."