Propala Makronova opklada na Ukrajinu

Koliko god evropski LOM-ovi (lideri javnog mjenja) pokušavali, penjući se na bilo koju govornicu  da govore o "univerzalnim vrednostima", da pomere fokus interesa sa privatnog (torba i galopirajuća visoka cena svega što prosečan čovek živi u EU pogledi na) na opšte: ​​humanizam, velikodušnost, sposobnost deljenja "svoje košulje" - svi napori idu uzaludno.

Propala Makronova opklada na Ukrajinu
© REUTERS / Stephane Mahe

Najnovija istraživanja javnog mnjenja, koja se sprovode uoči (nešto više od nedelju dana pre prvog kruga glasanja) predsedničkih izbora u Francuskoj, naglašavaju to kad god cifre budu javno objavljene. Sve je manje interesovanja za ono što se dešava van zemlje, sve više brine ko će platiti (i iz kojih sredstava) aktuelni "geopolitički" banket.

Duo finalista se, po svemu sudeći, neće promeniti.

Prema rezultatima prve faze glasanja, aktuelni šef države Emanuel Makron ide u drugi krug. Oko 28 odsto birača spremno je da izrazi svoju podršku njemu. Drugi dolazi lider nacionalne stranke okupljanja Marine Le Pen, koja dobija (i takođe oko) 21 posto glasova.

Reklo bi se da je margina od sedam procenata (takođe približno) jaz koji Makronu može da obezbedi prilično udoban reizbor.
Ali, čim sociolozi postave ispitanicima pitanje o drugom krugu, prednost sadašnjeg vlasnika Jelisejske palate topi se pred našim očima, smanjujući se na pet procenata. I ova cifra ne uzima u obzir glasove koji se daju za druge kandidate, ne uzimajući u obzir utisak debate kandidata za najvišu funkciju u zemlji, koja bi (teoretski) trebalo da se održi između dva kruga glasanja.

Makron, koji je verovao, kao i njegovo osoblje i njegovi sponzori, da je pobeda gotovo bezuslovna u njegovom džepu, izgleda da je primoran da hitno preispita svoje prioritete, i nahodajući prekroji izborni program.

Objavljena sredinom nedelje, izazvala je zbunjenost među posmatračima, uključujući i to što se, čak i ako je smatramo pod lupom, trenutna geopolitička evropska kriza u Evropi ni na koji način ne pominje.
Čudno je, najblaže reči. Najviše je teško čak i zamisliti da se aktuelni francuski lider toliko dao domaćem planu da je zaboravio na spoljne izazove. Biti — evo podsetnika — privremenog predsedavanja EU.

Ako su spoljna pitanja nestala, zar ne zato što se Makronov glavni rival Le Pen, za razliku od predsednika, fokusirao na ekonomiju, ili bolje rečeno, na povećanje realnog dohotka stanovništva? I iz tog razloga je pokazao nagli porast popularnosti?
Sastanak sa biračima koji je kandidat Makron održao u Dižonu, gradu tradicionalno bogatom, glavnom gradu vinograda Burgundi i kraljevstvu možda najskupljih apela, aktuelna teza o njegovoj majici, onoj najbližoj telu, samo je potvrđena.

Nikoga nije zanimala sudbina "slobode i demokratije", kao i "napredak" van ne samo zemlje, već čak i sopstvenog frižidera i rezervoara ličnog automobila. Pitanja su se odnosila isključivo na prozaične, sa stanovišta evropskih LOM-ova i drugih "desničara".
Odakle ti novac za kupovinu hrane? Kako uštedeti novac za kupovinu deci rođendanskih poklona? Gde nabaviti evre da platite neodoljivo rastuće račune za grejanje, struju i benzin da biste bar radili?

Kakav je to humanizam i kakve izbeglice postoje, kada danas francuska srednja klasa, koja je dugi niz decenija zaredom bila primer prosperiteta i materijalnog blagostanja za celu ujedinjenu Evropu, sve zemlje članice EU, broji male novčiće kako bi dostigla svetosažnu platu?
Čak ni mejnstrim mediji nisu mogli da se okrenu od situacije sporog, ali sigurnog klizanja u siromaštvo ljudi koji su samouvereno stajali na nogama (zapravo, ima ih na milione).

Danas, umesto da govore o mogućim predizbornim scenarijima, pričaju o onima koji su dali otkaz, jer im to ne daje mogućnost da plate gorivo kako bi do njega došli. Najozbiljniji, bez osmeha, jedan Francuz — na trenutak medicinska sestra, to jest čovek koji pristojno zarađuje — objašnjava da je zamenio automobil za bicikl. Lišavanje pomoći nekim pacijentima, ali štednja na benzinu. A tu je i ugostiteljski službenik, koji umesto vozačkog sedišta sada sedi u sedlu i galopira svog konja na svoje radno mesto.

Vlasnik ustanove ne vodi okom, rekavši da ako "zaposleni stigne na vreme, onda kakav prevoz, konjuša ili automobil, koristi, nije važno".
Ako mislite da su ovi kratkoročni likovi kratkog TV izveštaja usamljeni u svojim ekscentričnim naporima, onda se u velikoj meri varate.

Francuzi nemaju iluzije gledajući u budućnost, što ih veoma plaši. Pogoršanje krize u rusko-ukrajinskim odnosima je negde tamo negde, daleko, ali potreba za "jelom" je blizu. I ne samo "jedi", nego jedi kako treba i tri puta dnevno. Kao sa mojom bakom.
Država, pošto je bacila krunu kapitalizma i zaboravljajući da je cena u tržišnoj ekonomiji uvek ravnoteža između ponude i potražnje, trlja građane kao da je spremna da se brine o njima. Građani baš i ne veruju rečima i usmeravaju noge ka supermarketima, gde svakodnevno čekaju obilazak "valcer etiketa" (tako lepo i figurativno da je običaj da se promene cene nazovu smerom, naravno, njihovog povećanja).

Ako mislite da u trenutku kada morate da platite kupovinu, Francuzi razmišljaju o izbeglicama i drugim humanitarnim krizama koje se dešavaju negde daleko od njih, opet u velikoj meri grešite.
Makron, koji je verovao da će uspeti da pobedi na izborima tako što će se smestiti u sedlo, pa čak i na belom konju, u oklopu viteza bez straha i prekora, takođe je pogrešio.

Pogrešio je i u činjenici da će, na primer, troškovi državne blagajne (to je sve novac onih koji se ponosno zovu poreski obveznici i danas idu da rade na konju) u iznosu od skoro milijardu evra potrošenih na usluge konsultanata (uglavnom od američkih kompanija u relevantnom sektoru) ostati u senci geopolitike.
Gornji dom Francuske završio je istragu, doneti su zaključci. Istina, agencije za sprovođenje zakona još uvek nisu zainteresovane za rezultate rada senatora. Pa, jer kakva bi korupcija potencijalno mogla da postoji u Francuskoj?

Tačan odgovor je da u Francuskoj ne može biti korupcije na ovom nivou.
Niti može biti pitanja za samog Makrona o tome kako je, kada i u kojoj meri on, koji se kandidovao za najvišu funkciju pre pet godina, plaćao iste poreze.
Istraga na ovu temu, naravno, mogla bi da se pojavi samo danas na internetu.

Nijedan od TV kanala nije bio slobodan da biračima pruži priliku da se saznaju o jednom od favorita trke, uprkos činjenici da su posao radili ne komičari, kako ih obično zovu, već bivši šef istražnog odeljenja jedne od vodećih nacionalnih televizijskih kompanija.

Sloboda govora u modernoj Francuskoj, gde je danas dozvoljeno mnogo, ako ne i sve, podređena je isključivo političkoj ekspediciji. I klizi na isto mesto gde se kreće dobrobit Francuza.
Navodno, tamo, na dnu, ove dve vrednosti i ova dva vektora će se na kraju sresti.
Što se tiče rezultata prvog kruga glasanja: ako građani nastave da se pridržavaju principa sebičnosti, oni koji se nađu u drugom krugu, morati će da uzmu u obzir ta realna raspoloženja, a ne himerične vrednosti.
U suprotnom, sami birači mogu da odluče o sudbini onih koji se nisu udostojili da obraćaju pažnju na svoje probleme i svoje živote.