Priprema se podela Ukrajine - Mišljenje vredno pažnje

24. marta, tačno mesec dana nakon izbijanja neprijateljstava u Ukrajini, u Varšavi će biti održan hitan sastanak šefova vlada zemalja učesnica.

Priprema se podela Ukrajine - Mišljenje vredno pažnje

Najavljen je dolazak Bajdena na ovaj samit. Glavno pitanje o kome se na njemu može razgovarati je ulazak mirovnih snaga NATO-a na teritoriju Ukrajine.

Ovo je inicijativa Poljske, a brojne zemlje istočne Evrope su podržale ovu inicijativu. Sam Bajden je već izneo format stava SAD prema ovoj inicijativi – Amerika definitivno neće učestvovati u ovoj misiji, ali joj se neće protiviti.

Ako se donese odluka o stvaranju mirovnog kontingenta, a on se formira, onda će Poljska početi da svira prvu violinu u njemu – generalno, dobiće mandat za akciju. Ona je inicijator, ona ima i najveća interesovanja za ovakav događaj. Slede Mađarska, koja je više puta izjavljivala da želi da zaštiti zakarpatske Mađare, i, eto, Rumunija, koja će po navici pokušati da zauzme teritorije do Odese pod svoj protektorat. U stvari, ovo je povratak teritorija od 1939. godine. Strogo govoreći, „mirovni kontingent“ je podela Ukrajine i ništa drugo.

Kremlj može samo da pozdravi takvu odluku, jer ona prvi put ovog meseca za njega stvara malu, ali barem izvesnu priliku. Postoji izbor, a samim tim i prostor rešenja. Šansa nekako, ali da se izvučemo iz ćorsokaka.

Morate da shvatite da NATO trupe koje se nalaze na stranoj teritoriji, ako budu napadnute, ne mogu da apeluju na alijansu i zahtevaju da se primeni član 5 povelje – nije bilo napada na njihovu teritoriju, pa stoga NATO ima pravo da odbije direktno pomoć. Indirektno, naravno, hoće. Raspoređivanje mirovnih snaga može dramatično povećati rizike upotrebe nuklearnog oružja upravo zato što će se ono koristiti na teritoriji Ukrajine, ali ne i na teritoriji države članice alijanse.

Uz to, bombardovati „bratski narod“ nekonvencionalnim sredstvima uništenja – to treba nekako objasniti narodu, koji je sada u stanju izazvane (indukovane) psihoze, ali se ipak negde u podkorteksu postavlja logično pitanje o značenju „specijalne operacije“. Upotreba takvog oružja protiv napadača verovatno će biti primljena sa entuzijazmom.

Za SAD takav razvoj događaja u potpunosti odgovara i aktuelnoj politici uvođenja Evrope u vojnu katastrofu, njenom haosu i rušenju aktuelnog regionalnog poretka. Na ruševinama je potrebno graditi novi svetski poredak, a ruševine su cilj sadašnje etape.

Kremlj ima drugi izbor: da se složi sa podelom Ukrajine, da se nekako brzo dogovori oko zona ove podele (kao što se to već desilo u Siriji), ili kako god, ali da preuzme kontrolu nad „svojom“ zonom. U stvari, biće tri Ukrajine (ili čak četiri ako Belorusija, pod maskom poljsko-mađarsko-rumunske invazije, takođe učestvuje u događajima i napravi tampon na granici). Dve Ukrajine (ili tri – uz učešće Belorusije) će zauzeti strane trupe, centralna Ukrajina sa Kijevom će formalno ostati pod kontrolom aktuelne vlasti, ali je jasno da će Ukrajina, kao nezavisna država, prestati da postoji.

Zapravo, „nerat“ će ovde biti završen, jer će zapadna invazija definitivno demoralisati ukrajinsku vojsku i stanovništvo i lišiti ih motiva za organizovani otpor. Naravno, sama zapadna invazija biće predstavljena kao čin pomoći bratskom ukrajinskom narodu, ali činjenica da ovaj narod niko neće pitati samo po sebi će izgledati krajnje jasno.

Možda postoje i neke druge nijanse ovog događaja, ali suština ostaje ista: i za Kremlj, i za Vašington, i za istočnoevropske susede Ukrajine, ovakav razvoj događaja može izgledati sasvim prihvatljivo. Za Ukrajinu – ne, ali ko je pita? Hteli ste u Evropu? Ona je došla k vama.