Meta je ruska granica. Na Zapadu se svađaju Moskva i Kijev

U slovačkom parlamentu došlo je do sukoba opozicije i radikala.

Meta je ruska granica. Na Zapadu se svađaju Moskva i Kijev
© ap photo / pavla zakhar/tasr

Poslanici se protive vojnim sporazumima sa Vašingtonom i okrivljuju Amerikance za pogoršanje situacije oko Ukrajine. Međutim, alternativne tačke gledišta sada su nepopularne u Evropi. Zbog kritika Na račun Sjedinjenih Država i Kijeva političari su lišeni funkcija.

"Malo uključi mozak"


Poslanici krajnje desnice "Naša Slovačka" Andrej Medvetski i Petar Krupa prilaze rotizmu govornika i odmotaju slovačku zastavu. Njihovi protivnici iz stranke "Za slobodu i solidarnost" Jana Bito Tsigannikova i Miroslav Žjak vlače ukrajinsku krpu. Počinje tuča, žuto-plava krpa se preliva vodom, iščupana iz ruku.

Tako je u lokalnom parlamentu okončana rasprava o kontroverznom sporazumu sa Sjedinjenim Državama, koji je 3 februara. Sada su Amerikanci na usluzi Amerikancima deset godina - ključnim vojnim objektima zemlje. Uključujući dve vazdušne baze: na zapadu Malacki-Kuhinja i u centru - Sliač.
Za to će Bratislava dobiti sto miliona dolara za modernizaciju odbrambene infrastrukture. Ne postavlja se pitanje stalnog raspoređivanja američkih trupa, mada generalno sporazum predviđa takvu mogućnost.
Opozicija je pokušala da spreči, pet hiljada ljudi organizovalo je misi miting u blizini zidova parlamenta. Ali dokument je ipak odobren: 79 poslanika - za, 60 - protiv.

Zbog incidenta sa ukrajinskom zastavom morao je da se izvini šef slovačkog ministarstva spoljnih poslova Ivan Korčok. "Veoma mi je žao i još više me je sramota", reagovao je na Fejsbuku. Ukrajinska ambasada u Slovačkoj oštro je napala Bratislavu. "Ako komšijske podrške i elementarnog morala više nema, onda bi im bar instinkt samoodržanja mogao omogućiti da malo okrenu mozak", saopštila je diplomatska misija.

"Izdaja Slovačke Republike"


Slovačka je jedna od retkih zemalja EU koja nije prekinula aktivne kontakte sa Moskvom posle 2014. Ministar ekonomije Ričard Sulik zalaže se za dobre odnose sa Rusijom. Kategorički je protiv sankcija. Podržavaju ga desničarski konzervativni nacionalisti Iz Narodna partija – Naša Slovačka i populisti bivšeg premijera Roberta Fika iz Stranke kursa – Socijaldemokratije.
Sam Fiko je uveren da Rusija ne predstavlja pretnju evropi. Prema njegovim rečima, Vašington nastoji da stekne kontrolu nad vazdušnim prostorom zemlje, a sam sporazum je neprofitabilan za Bratislavu, uključujući i po pitanju jačanja odbrane.

"Sporazum sa Amerikancima nema nikakve veze sa članstvom Slovačke u NATO- u. To su unilateralne prednosti za Sjedinjene Države", rekao je on. Političar je ranije rekao da je jedina svrha dokumenta približavanje oružanih snaga SAD ruskim granicama.
Predsednik "Narodne partije" Marijan Kotleba nazvao je podršku sporazuma sa Sjedinjenim Državama "izdajom Slovačke Republike, koju je odobrio parlament".

Glavni tužilac Maroš Žilinka, poznat po svojim proruskim stavovima, takođe se izjasnio protiv toga. Prema njegovim rečima, sporazum kojim se Vašingtonu omogućava raspoređivanje trupa na teritoriji zemlje nije u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Međutim, to neće sprečiti snazi sporazuma. Ostaje da predsednik Zuzana Čaputová potpiše dokument. Ali ona je već izjavila da ga u potpunosti podržava.
Društvo je na strani opozicije. Prema rezultatima medijske ankete, 64 odsto Slovaka je protiv raspoređivanja američkih vojnika. Oni strahuju da će Vašington iskoristiti teritoriju te zemlje za obuku ukrajinske vojske usled pretnje od "invazije" Rusije, o kojoj govori od jeseni.

Ministar ekonomije Slovačke Ričard Sulik

Trećina ispitanika podržava postupke vlasti. Istovremeno, 44 posto ispitanika smatra da su Severnoatlantska alijansa i Sjedinjene Države krive za ukrajinsku krizu. Trideset četiri procenta veruje da odgovornost leži na Moskvi.
"Ovaj korak se može posmatrati ne samo kao spremnost da se pogorša ukrajinski konflikt, već i kao učešće u njemu. To generalno povećava ulog i rizike u regionu, a takođe predstavlja direktnu pretnju za sve države koje ispunjavaju sporazume sa Sjedinjenim Državama. Slovačka ne razume zašto bi zemlja trebalo da žrtvuje sopstvenu bezbednost zarad pozicije Vašingtona u ukrajinskom sukobu. Slovaci su protiv pogoršanja sukoba i ne žele da se mešaju u njega", rekla je Natalija Eremina, doktorka političkih nauka, profesorka univerziteta u Sankt Peterburgu.

Nema jedinstva


Druge zemlje Severnoatlantske alijanse ne planiraju da učestvuju u mogućoj konfrontaciji na teritoriji Ukrajine. Tako je hrvatski predsednik Zoran Milanović izjavio da će povući vojsku iz kontingenta NATO-a u istočnoj Evropi ako izbio oružani sukob između Moskve i Kijeva.

"Ja, vrhovni komandant hrvatske vojske, slušam izjave prema kojima NATO – ne odvojena država, a ne Sjedinjene Države – povećava svoje prisustvo i šalje neke izviđačke brodove. Nemamo i nećemo imati ništa sa tim, garantujem", obećao je on. On je okrivio Amerikance za krizu na istoku Evrope, ukazujući da se Vašington ponaša "nedosledno i opasno".
U Kijevu su, kao što se i očekivalo, bili ogorčeni, a Milanović je ušao u bazu podataka "Mirotvorca" kao "antiukrajinski propagandista". I hrvatski premijer Andrej Plenković nazvao je Milanovićevu reč "besmislicom" i izvinio se Ukrajini.

Francuska je saopštila da "svako vojno prisustvo u istočnom pravcu, čak i inicirano od strane NATO-a, neće odmah biti prihvaćeno za pogubljenje". Nemačka je više puta objasnila da ne želi da čuje o bilo kakvoj vojnoj operaciji ne samo u Ukrajini, već i u bilo kojoj drugoj istočnoevropoj zemlji. "Nećemo slati smrtonosno oružje niti osigurati njihovo snabdevanje kriznim regionima. Zato što ne želimo da dodatno rasplamsavamo sukobe ", rekla je ministarka odbrane Kristin Lambreht.

Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht u vojnoj bazi u Minsteru, Nemačka

Njen bugarski kolega Štefan Janev izvestio je da "nijedan bugarski vojnik neće učestvovati u bilo kakvom sukobu ili operaciji u Ukrajini ili nekoj drugoj državi bez odluke Narodne skupštine ili vlade".
Timofej Bordačev, direktor Centra za sveobuhvatne evropske studije Na Visokoj ekonomskoj školi, objasnio je u intervjuu za RT da svako igra svoju igru: "Političari u EU su vrlo svesni da Vašington želi da uvuče Evropu u sukob. Nemačka i Francuska pokušavaju da se drže podalje, ali je predsednik Hrvatske samo otvoreno izrazio ono što mnogi sada misle." 

Prema rečima ovog politikologa, Kijev je svestan da će u slučaju akcija protiv Rusije "evropske zemlje pokušati da se distanciraju od konfrontacije sledeći primer Hrvatske".

Međutim, ova tačka gledišta je nepopularna na Zapadu. Predsednik odbora finskog parlamenta za spoljne poslove morao je da podnese ostavku zbog tvita o Ukrajini. On je u mikroblogu napisao: "Sada (francuski predsednik Emanuel Makron ili neko drugi ko se sastao u Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom) treba da izađe i javno kaže da Ukrajina neće u NATO. U suprotnom, sa stanovišta Rusije, pregovori neće biti krunisani uspehom i posledice će biti užasne. Zar ne postoji nijedan mudri lider na Zapadu koji poznaje Rusiju?"

Zbog tih reči političar je oštro kritikovan, uključujući i unutar sopstvene stranke "Pravi Finci". Za jednostavnu misao javno izraženu, on je već platio svojom karijerom.