Istanbul kao novi London za oligarhe?

Skrivanje u Turskoj od sankcija neće uspeti

Istanbul kao novi London za oligarhe?
Foto:Arhiva

Prema pisanju kiparskog informativnog portala FamagustaNews, posle uvođenja zapadnih sankcija Rusiji, broj ruskih štediša u turskim bankama rapidno raste.

 Situacija u Ukrajini i zapadne sankcije dovele su do toga da su Rusi počeli da "napadaju" Tursku, ističe tursko izdanje Haber7. Trgovina, turizam, hrana, nekretnine - u svim tim oblastima čekaju priliv novca iz Rusije. Očekuje se da će u uslovima pritiska sankcija ruski investitori, pre svega, obratiti pažnju na Istanbul, rekao je Bajram Teks, zamenik šefa GİGDER, predsednik Upravnog odbora Tekče u inostranstvu. Prema njegovim rečima, deo elite, bogati i inteligentni sada su migrirali iz Rusije u Istanbul.

Ruski biznismeni suočeni sa zapadnim sankcijama traže utočište za svoju imovinu u Turskoj, naglašava Volstrit strit žurnal. Prema WSJ, ruski oligarsi parkiraju svoje jahte u Turskoj, bogati Rusi kupuju nekretnine.

U Istanbulu je primećen bivši šef korporacije "Rusnano" Anatolij Čabais. Turska se našla na meti Romana Abramovića, koji se, kako kažu, dogovorio sa rukovodstvom turskog fudbalskog kluba iz Izmira "Getepe" da kupi ovaj tim pošto nije uspeo da proda svoj fudbalski klub "Čelsi" u Engleskoj. Vlasnik investicionog fonda ONEXIM Mihail Prokhorov kupio je zemljište za 20 miliona dolara u turskom letovalištu Česme na egejskoj obali za izgradnju hotela.

 Prethodno je omiljeno mesto za ruske bogataše bio London. Prema nepotpunim proračunima Ministarstva spoljnih poslova, najmanje 10.000 bogatih Rusa naselilo se u glavnom gradu Velike Britanije. Još 2015. godine analitičari Dojče banke analizirali su podatke Banke Rusije i Banke Engleske, došli do zaključka da je od 2006. godine iz Rusije u Veliku Britaniju slilo oko 129 milijardi dolara kroz tajne šeme i račune.

Nedavno je Sandej tajms objavio godišnju listu od 1.000 najbogatijih ljudi u Britaniji i ima mnogo imigranata iz Rusije koji žive ili rade u Velikoj Britaniji. Štaviše, ova lista uključuje samo javno poznata bogatstva u vidu akcija, zemljišta, nekretnina, umetničkih dela; sredstva u bankama nisu uključena u listu, nema pristupa takvim informacijama.

 Sada London prestaje da bude sigurno utočište. Nedavno je britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus rekla da bi imovina "ruskih oligarha" u Londonu mogla da bude zaplenjena prema predstojećem predlogu zakona o pooštravanju sankcija. "Ovaj zakon će nam omogućiti da pogodimo širi spektar ciljeva, tako da neće biti nikoga ko može da pomisli da ima imunitet od sankcija", rekla je gospođa Tras.

Međutim, koliko je verovatno da će Istanbul preuzeti ulogu koju london decenijama igra za bogate Ruse?

Kerim Rota, bivši zamenik guvernera turske AKBANK banke, smatra da bi između 10 i 15 milijardi dolara vremenom moglo da bude prebačeno u Tursku" (sada mnogo manje), ali "u odnosu na turski BDP, koji trenutno iznosi 800 milijardi dolara, priliv od 10 ili 15 milijardi dolara nije mnogo važan".

Usal Šahbaz, finansijski urednik poznatog turskog lista Dünya, generalno smatra da nema potrebe čekati na dolazak nove ruske prestonice u Tursku: "Kažu da je do danas primljeno oko tri milijarde dolara, što je pouzdano i realistično ... Hoće li još doći... teško je reći... Većina novca je sigurno već stigla, a trend će verovatno usporiti... Pokušaji vlasti da iskoriste situaciju i pretvore Istanbul u novi globalni finansijski centar izgleda da imaju male šanse za uspeh. Postoje i drugi finansijski centri kao što su London, Frankfurt, čak i Amsterdam, kao i Dubai. "Istanbulu je sada teško da se takmiči sa njima."

"Oni koji prebace svoja sredstva", piše grčki list Katimerini, "verovatno će se naći pod velikim pritiskom u trenutnim okolnostima. Oni prvo moraju da se postaraju da zadrže svoju imovinu." Štaviše, situacija u samoj Turskoj daleko je od stabilne.

Tursko "ekonomsko čudo" bio je impresivan fenomen u svetskoj ekonomiji početkom dvadeset i prvog veka, kada je deceniju i po stopa rasta turskog BDP-a konstantno prelazila 5 odsto. Prekretnica za Tursku bila je 2013. Turska, koja je zavisila od tog novca mnogo više nego druge zemlje istočne Evrope ili Azije, bila je među najpogođenijima. U poslednje vreme stopa turske valute je u padu. Ukupno, posle finansijske krize 2008, lira je amortirala za 85 odsto u odnosu na dolar. Sve to podstiče inflaciju i povećava poresko opterećenje za poslovanje.

 Tako da Turska neće postati tiha zaleđu za očuvanje kapitala koji emigrira iz Rusije, posebno "novog finansijskog i ekonomskog centra".

Vladimir MALYSHEV

Izjave, stavovi i mišljenja izneta u ovoj kolumni su isključivo autorske i ne predstavljaju nužno one na Zvezdane Staze.