Inflacija eksplodirala u SAD dok se Evropa suočava sa mračnom zimom građanskih nemira i trajnom deindustrijalizacijom

Ranije ove nedelje, inflacija u SAD tokom godine (kako je zabeleženo u zvaničnoj vladinoj statistici) porasla je na 8,3 odsto.

Inflacija eksplodirala u SAD dok se Evropa suočava sa mračnom zimom građanskih nemira i trajnom deindustrijalizacijom
Ilustracija

Kada bi se iskreno izveštavalo prilikom uključivanja hrane, stanovanja, troškova energije i drugih troškova u realnom svetu, realni broj bi bio bliži 16% – 20% (John Williams's ShadowStats, pogledajte grafikon ispod).

Ako se meri na isti način kao sedamdesetih godina prošlog veka, već smo na nivou Džimija Kartera od negde oko 18 odsto.

Federalci su, kako kaže Piter Šif, "pljunuli u vetar" kada podignu stope za 75 osnovnih poena (0,75 odsto) i pretvaraju se da će ove male povišica kamatnih stopa učiniti mnogo toga da zaustave inflaciju koja je zaista na oko 18 odsto ili tako nešto. Svaka efikasna strategija od strane Federalaca bi trebalo da vidi nešto više od 1000 osnovnih poena, ili povećanje stope od 10% preko noći.

Izvor Inflation Charts page of ShadowStats.com

Umesto toga, federalci su spremni da odu na ovaj veliki cunami inflacije sa neefikasnim povećanjem kamatnih stopa dok tržišta ne oslane, ostavljajući Amerikance sa kraterima tržištima i rastućom inflacijom u isto vreme. Sa odbeglim štampanjem novca povrh svega toga — američki nacionalni dug samo što nije dostigao 31 trilion dolara — očekuje nas savršena oluja finansijske nesposobnosti: monetarna devalvacija, inflacija cena, oskudica i pad vrednosti imovine (deflacija imovine).

To znači da u samom trenutku ljudima najviše trebaju sredstva (da bi kupili hranu, platili račune za komunalije, platili kiriju itd.), sredstva koja imaju (akcije, obveznice, dolari fijat valute itd.) gube vrednost, što ih čini siromašnijim iz oba pravca. Ishod je da će ljudi koji žive u zapadnim zemljama postati siromašni i beskućnici rekordnim tempom.

Evropski ekonomista opisao ekonomsku devastaciju koja dolazi u Evropu, otkriva "Nemačka je psihopata" u zahtevima svoje vlade prema drugim nacijama

"U suštini smo na ivici još jedne bankarske krize, kolapsa naše industrijske baze i domaćinstava, a samim tim i na ivici kolapsa naših ekonomija", naveo je Malinen u nedavnoj tviter niti.

Malinen o kolapsu evropskog industrijskog sektora, a on je potvrdio da će verovatna reakcija evropskih vlada koje naginju socijalistima biti veća nacionalizacija i državna kontrola nad komunalnim preduzećima i industrijom.

To znači da je Rusija, presecanjem gasa Evropi (posle proglašenja ekonomskog rata Protiv Rusije putem samoubilačkih sankcija), primorala zapadnu Evropu na poziciju koja će dosta ličiti na bivši SSSR, sa centralno planiranim ekonomijama, siromaštvom, gladovanjem, smrzavanjem, beskućništvom i još mnogo toga. Pitao sam Malinena da li misli da će veći deo zapadne Evrope ličiti na Istočni Berlin cirka 1984, a on je potvrdio da je to tačna procena, zasnovana na trenutnoj putanji.

Dok će Amerikanci postati siromašniji zbog inflacije i štampanja novca, Evropljani će postati siromašni, a njihove industrijske ekonomije će biti sravnjene sa zemljom.

I čini se da Nemačka predvodi treći veliki talas razaranja za Evropu, posle Prvog i Drugog svetskog rata. Watts Up With That danas izveštava da nemačka preduzeća sada plaćaju 1.000% veće cene struje nego što je normalno, navodeći:

Talas insolventnosti je tek počeo, i "ubrzava", piše Blackout News. "Ono što sada vidimo je samo vrh ledenog brega." Povećane cene energenata utiču na sve industrije, bilo direktno, kao u slučaju čeličana i pekara, ili indirektno, kao u slučaju prodavca obuće Gerc. Ako političari ovde ne preduzmu kontru, Nemačka će pasti u tešku i dugotrajnu recesiju, sa masovnom nezaposlenošću i velikim gubitkom prosperiteta."

U međuvremenu, trgovinska grupa Eurometaux objavila je oštro sročeno pismo upozorenja u kojem se opisuje apokaliptični ishod za industrijski sektor u Evropi ako se cene energenata ne normalizuju brzo. Kontinent će se suočiti sa "trajnom deindustrijalizacijom", upozorava se u pismu i dodaje da ova trenutna energetska kriza "[predstavlja] egzistencijalnu pretnju našoj budućnosti".

Kako Malinen upozorava, odgovor evropskih vlada biće više štampanja novca i stimulativnih propratnih sadržaja, pretvarajući se da deliti novac može magično da reši oskudicu u energetici, đubrivu, metalima, hrani i gasu. Problem sa ovakvim razmišljanjem je, naravno, što, iako možete da štampate novac, ne možete da štampate energiju. Bez obzira koliko valute štampate, energije još uvek nema, a Malinen mi je rekao da veruje da u suštini nema šanse da zemlje NATO-a pregovaraju o miru sa Rusijom u skorije vreme, u pokušaju da obnove tokove gasa.

Izgleda da će se zapadna Evropa suočiti sa najrazornijom zimom od Drugog svetskog rata, a u simulaciji grupe povezane sa Nemačkom koja radi na modelu scenarija kolapsa električne mreže, 400 ljudi će umreti u prvih 96 sati prekida vlasti. Nema sumnje da taj broj postaje znatno veći posle 96 sati, a naročito ako hladna čarolija protutnja tom oblašću.