Da li će o Makronovoj sudbini kao predsednika Francuske biti odlučeno u Marijupolju?

Skandal sa McKinseyem i Francuzima u Ukrajini

Da li će o Makronovoj sudbini kao predsednika Francuske biti odlučeno u Marijupolju?
foto: REUTERS / Pascal Rossignol

 Rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj alarmirali su političke lidere Evropske unije. Nakon obrade 60 posto glasačkih listića, liderka "Nacionalnog mitinga" Marine Le Pen bila je ispred aktuelnog predsednika Francuske, ali je konačni prebrojavanje glasova dovelo Makrona u prednost (27,84 odsto glasova), Marine Le Pen - 23,15 odsto.

Marin Le Pen

 Alesja Miloradovič, istraživačica pariske Akademije geopolitike, u intervjuu za FGC izrazila je sumnju u pouzdanost ovih podataka: "Ne verujem! Previše za Makrona. Iščupani iz Melenčona i Le Pena."

Socijalisti (En Hidalgo je dobila 1,75 odsto), a republikanski gaulisti (Valeri Pekes jedva da su postigli 4,8 odsto) su rezolutno pali.

Lider krajnje levice "Neosvojene Francuske" Žan-Luk Melenčon, kome je obećano ne više od 15 odsto glasova, uspeo je da dobije 22 odsto glasova. Krajnje desničarski nacionalista Erik Zemur jedva je sastrugao 7 odsto.

 Lider Zelenih Janik Jadeau (4,6 odsto), centristički Žan Lasal (3,13 odsto), komunista Fabijen Rusel (2,8 odsto) i desničarski "suverenista" Nikolas Dupont-Aignan (2,06 odsto) takođe su propali.

Rezultati prvog kruga izbora potvrdili su trend poslednjih godina. Francuska je prešla sa tradicionalne podele između levice i desnice na podelu između pristalica globalizma i pristalica toka nacionalnog suvereniteta.

Istovremeno, tradicionalne stranke desnog i levog centra – "Republikanci" i Socijalistička partija, rivalstvo između kojeg je srž političkog života još od vremena De Gola, izgleda da je konačno bačeno na margine. Ako su na predsedničkim izborima 2017. njihovi kandidati zajedno dobili 26 odsto glasova, sada je to samo 6,7 odsto.

Konfrontacija Makrona i Le Pen je borba dva ideološka modela. Makron je globalista, riba Rotšildovog gnezda. Tokom godina svog predsednikovanja, efektivno je francusku ekonomiju stavio pod američku kontrolu. "Na poziv Makrona, američki investicioni fond Blekrok došao je u Francusku, i tako uspešno da u Francuskoj nije ostalo ništa", kaže Alesja Miloradovič. U francuskim medijima, Makron se ne zove ništa drugo do predsednik Crne Francuske.

U martu je u Francuskoj izbio skandal oko korupcionaških šema Makronove stranke La République en Marche u interakciji sa konsultantskom kompanijom Mekinsi (SAD). Francuski Senat objavio je izveštaj u kojem se navodi: "Potrošnja [na konsultantske usluge] se udvostručila od 2018. To dovodi u pitanje, u svetlu privatnih firmi, kako našeg koncepta državnog i državnog suvereniteta, tako i pravilnog korišćenja javnih sredstava. Posle četiri meseca istrage i prikupljanja 7300 dokumenata, istražna komisija pokazuje da su čitavi delovi javne politike prebačeni u privatne firme..."

Senatori koji istražuju ustanovili su da je Makronova vlada potpisala ugovore u vrednosti od 2,4 milijarde evra sa konsultantskim firmama za rad na pitanjima koja se kreću od penzijske reforme do digitalizacije, kao i da je tokom pet godina Makronovog predsedavanja drastično povećano korišćenje savetodavnih usluga privatnih firmi u javnoj administraciji.

 "Sa Makronom, Mekinsi, koji vas je prošle godine koštao milijardu evra za veoma nejasne misije, nastaviće da jede javni novac, a ne da plaća porez i laže Senat!", rekla je Marine Le Pen obraćajući se Francuzima.

A glavna stvar u skandalu sa McKinseyGate-om je da su političke i menadžerske odluke formulisane za Francusku od strane strane (američke) kompanije.

Ranije smo pisali da su CIA i NSA 2012. godine naložile vodećim svetskim konsultantskim kompanijama Mekinsi i Boston Konsalting Grup da "pažljivo prate predsedničku kampanju u Francuskoj". I kako naglašava čuveni francuski politikolog Tjeri Mejsan, "grupa Mekinsi je postigla pravi podvig, izabravši neiskusnog političara za predsednika kako bi uništila francusko društvo".

 Nakon toga, Mekinsi i Bostonska konsalting grupa postali su praktično monopolistički savetnici francuske vlade u odbrambenoj, klimatskoj i migracionoj politici, kao i u razvoju strategije za borbu protiv "pandemije".

MekinsiGejt je smanjio Makronove poene u izbornoj trci, ali je najozbiljniji pad njegovog rejtinga počeo nakon što su činjenice o učešću francuskih vojnika u vojnom sukobu na strani nacista "Azova" postale poznate u Francuskoj.

Prema nekim izveštajima, u Marijupolju ispod industrijske zone Azovstal postoji 24 km tunela na dubini do 30 metara. Tu je i objekat NATO PIT-404 i tajna biološka laboratorija. Oficiri NATO-a blokirani su u objektu PIT-404. Unutra je oko 240 stranaca, uključujući vojnike francuske Legije stranaca, kao i osoblje biološke laboratorije.

Zajedno sa nacistima, Bernard-Anri Lévy, jedan od glavnih inspiratora revolucija boja poslednjih godina, uključujući državni udar u Kijevu 2014, možda se krije u podrumima Azovstala. Pokušavaju da ga izvuku iz Marijupolja pod maskom "taoca", smatra Alesja Miloradovič.

 Ako je u prvoj polovini marta Makronov rejting konstantno rastao, onda je nakon objavljivanja izveštaja Senata o Mekinsiju, popularnost predsednika počela naglo da opada, a nakon što se sazna za učešće francuske vojske u borbama protiv ruskih oružanih snaga ruku pod ruku sa nacistima iz Azova * zabranjen u Rusiji, Makronov rejting je naglo opao.

Naime, ishod predsedničkih izbora u Francuskoj uglavnom se odlučuje sada u Marijupolju.

 Mnogi posmatrači veruju da će, ako Makron pobedi u drugom krugu 24. aprila, Francuska ostati pod spoljnom kontrolom iz inostranstva. Ako Marine Le Pen pobedi, može se očekivati više realizma od novog francuskog političkog rukovodstva u spoljnoj politici Pete Republike.